Vlaknasta hrana-važnost u ishrani

 Vlaknasta hrana je važna u sprečavanju opstipacije, poremećaja crevne flore, teških crevnih oboljenja, hemoroida, oboljenja debelog creva...

Vlaknasta hrana sadrži veliki broj korisnih bakterija te je i važna u sprečavanju pomenutih bolesti crevnog sistema. Preporučeni dnevni unos vlakana je 20-25 gr. Bitno je reći da hrana životinjskog porekla ne sadrži vlakna. Vlaknasta hrana sadrži prebiotike te je veoma važna u održavanju zdrave crevne flore.  Uzimanje vlaknaste hrane obezbeđuje: pravilno varenje, smanenje holesterola, usporava apsorbciju šećera u crevima...

Najvažniji izvori vlaknaste hrane su voće, povrće, mahunarke, žitarice i orašasti plodovi.

Vlaknasta hrana može biti rastvorljiva ili nerastvorljiva u vodi.Potreban je unos i jednih i drugih.

U rastvorljiva vlakna (vezuju vodu za sebe) spadaju: koštunjavo voće, jabuke, jagode, kruške, naranđže, pasulj, grašak, sočivo, celer, orašasti plodovi, ovas, ječam.

U nerastvorljiva vlakna spadaju:brokoli, kupus, paradjz,tikvice, prokelj, kelj, šargarepa, krastavac, pirinač, pšenične mekinje, crni i crveni luk, semenke.